Хаику је класични облик јапанске поезије где се свака песма састоји од три реда и 17 слогова распоређених у образац 5-7-5. Традиционално, хаику би укључивао свакодневне слике природе да би дочарао веће истине, а последњи ред би на неки начин супротставио прва два реда. Ових дана правила се можда поштују лабавије.
1. Башов стари рибњак
Фуруике иа
кавазу тобикому
мизу но ото
Матсуо Басхо широко се сматра једним од оригиналних господара хаикуа. Његове варљиво једноставне песме приказују велику лепоту и увид у људско стање. Можда је његов најпознатији „Стари рибњак“, који је превео Виллиам Ј. Хиггинсон да задржим образац 5-7-5 на енглеском:
Стара тиха бара ...
Жаба скаче у рибњак,
спласх! Поново тишина.
2. Хокусијева песма смрти
Пишем, бришем, преписујем,
Поново избриши, а затим
Мак цвета
Као Басхо, Хокусхи био још један познати јапански песник хаикуа из периода Едо. Горњи превод, израелског јеврејског аутора и научника Иоел Хоффманн , илуструје како природа превладава културом. Оригинални јапански хаику, назван Хокусхи'с ' смртна песма , 'је у томе „изграђено око игре речи“ кесхи значи и „брисање“ и „мак“.
3. Хакуенови цветови трешње
Шта је то него сан?
Цветање такође
Траје само седам циклуса
Слично као и Хокусијева песма горе, и ова од Хакуен је такође усредсређена на тему смрти и на то како природа неизбежно побеђује све. „Седам циклуса“ односи се на типични седмодневни живот цвета трешње (сакура) у пролеће, истичући да је чак и лепота цветања пролазна.
4. Исса'с Моон Газинг
све редом
на татами простиркама ...
месечина гледајући
Сматра се једним од четири истакнуте фигуре у традиционалном јапанском хаикуу поред Басхоа, Бусона и Схикија, Сада био невероватно плодан. Оставио је иза себе часописе који садрже преко 20.000 „песама о једном даху“, укључујући и ону изнад коју је написао док је присуствовао забави пуног месеца у Матсуиами у префектури Ехиме на острву Схикоку.
5. Метеорски пљусак Мајкла Дилана Велча
метеорски пљусак
благ талас
влажи наше сандале
Иако су можда најпознатији мајстори хаику форме били јапански песници из 18. и 19. века, форма је превазишла језик и са савременијим итерацијама. Ова песма од стране Мицхаел Дилан Велцх одступа од стандардног обрасца 5-7-5 да би приказао везу између небеса горе и земље доле. Све је повезано.
